Đoković je pre deset godina promenio tenis zauvek.

Tačno pre deset godina, 5. juna 2016. godine, Novak Đoković je na centralnom terenu „Filip Šatrije“ u Parizu pobedio Endija Marija u finalu Rolan Garosa i time zaokružio karijerni grend slem. Bio je to trenutak koji nije samo obeležio jednu karijeru – bio je to početak dominacije kakvu tenis još nije video.

Taj dan u Parizu: konačno, Kup mušketa

Pobeda rezultatom 3:6, 6:1, 6:2, 6:4 izgledala je ubedljivo, ali put do nje nije bio ni malo jednostavan. Đoković je u tri navrata pre toga stizao do finala Rolan Garosa – 2012, 2014. i 2015. – i svaki put odlazio praznih ruku. Pariška šljaka bila mu je jedina rupa u besprekorno tkanjem teniskom životopisu, i ta rupa mu je godinama uznemiravala san o kompletnom karijernom grend slemu.

Kada je konačno podigao Kup mušketa, ušao je u društvo koje broji svega nekoliko tenisera u celoj istoriji sporta. Postao je tek osmi igrač u Open eri koji je osvojio sva četiri grend slema, a učinio je nešto što ni Federer ni Nadal u vreme njihovih dominantnih era nikada nisu uspeli – posedovao je sva četiri pehara u isto vreme. Taj podvig dobio je i posebno ime: „Nole Slem“.

Istorijska paralela: Lejver i 47 godina čekanja

Poslednji koji je u jednom trenutku držao sve četiri grend slem trofeje bio je legendarni australijski teniser Rod Lejver, još daleke 1969. godine, pre nego što je počela moderna Open era. Između Lejvera i Đokovića – 47 godina. Ova cifra sama po sebi govori koliko je teško ostvariti nešto ovako, i koliko je taj junski dan u Parizu bio poseban ne samo za srpski tenis, već za čitav sport.

• Rolan Garos 2016: Đoković savladao Marija 3:6, 6:1, 6:2, 6:4
• Kompletiran karijerni grend slem – osvajanje sva četiri grend slema tokom karijere
• Sva četiri pehara u isto vreme – podvig koji nije viđen od 1969. godine
• Na kontu tada: 12 grend slem titula

Mentalna prekretnica koja je otvorila floodgate

Ono što se u Parizu 2016. zapravo dogodilo nije bilo samo osvajanje trofeja. Bio je to psihološki proboj. Đoković je sebi i ostatku teniskog sveta dokazao da za njega ne postoji podloga na kojoj ne može da pobedi, nema rivala kojeg se treba bojati i nema granice do koje je moguće stići. Taj mentalni reset imao je posledice koje su se osećale narednu deceniju.

Sa 12 titula grend slema u trenutku osvajanja Rolan Garosa, tada su Federerovih 17 i Nadalovih 14 izgledali kao nedostižni bregovi. Malo ko je bio spreman da poveruje da će ih Đoković ne samo sustići, nego i daleko nadmašiti. A onda je usledilo ono što statistika danas opisuje kao brutalnu dominaciju – još 12 grend slem naslova, uz titule na Rolan Garosu 2021. i 2023. godine, čime je stigao do apsolutnog rekorda od 24 grend slam trofeja u muškoj konkurenciji.

GOAT rasprava? Pretvara se u statistiku

Deset godina posle tog pariskog popodneva, debata o najvećem teniseru svih vremena polako gubi smisao kao debata, jer se pretvara u puku matematiku. Rekordan broj nedelja na prvom mestu ATP liste, više Masters titula nego iko u istoriji, pozitivan međusobni skor u direktnim duelima sa Federerom i Nadalal – Đoković danas drži gotovo svaki relevantni rekord u muškom tenisu.

I dok svet tenisa iščekuje hoće li srpski as uspeti da osvoji i 25. grend slem naslov – čime bi ušao na teritoriju na kojoj nije bio niko, ni u muškoj ni u ženskoj konkurenciji – pravo je vreme da se podsetimo na tačku iz koje je sve počelo. Bila je to jedna nedjelja u junu, šljaka Rolan Garosa i jedan čovek koji je konačno rešio jedinu zagonetku koja mu je preostajala. Ostatak je istorija koja se još uvek piše.