Vojvodina drži visoku cenu zemljišta. Region stabilan i poželjan!

Vojvodina je i u 2025. godini potvrdila status jednog od najvrednijih tržišta poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. Prema najnovijim podacima Republičkog geodetskog zavoda, prosečna cena hektara obradivog zemljišta u ovom regionu iznosi 12.023 evra – znatno iznad republičkog proseka i ubedljivo ispred Šumadije i juga Srbije. Rezultati dolaze iz prvog zvaničnog izveštaja o cenama izrađenog po metodologiji Evropske unije, što ovim podacima daje posebnu težinu.

Gde stoji Vojvodina u poređenju sa ostatkom Srbije?

Republički prosek za obradivo poljoprivredno zemljište u Srbiji iznosi 9.583 evra po hektaru, dok je prosečna cena trajnih pašnjaka nešto niža – 9.235 evra. Vojvodina je s vrednosti od 12.023 evra jasno iznad tog proseka, ali ipak zaostaje za jednim regionom – Beogradom, gde je prosečna cena obradivog zemljišta dostigla 14.274 evra po hektaru, uglavnom zbog pritiska urbanizacije i blizine metropole.

Regionalne razlike su izražene:

• Beograd: 14.274 evra po hektaru
• Vojvodina: 12.023 evra po hektaru
• Šumadija i zapadna Srbija: 7.172 evra po hektaru
• Južna i istočna Srbija: 4.419 evra po hektaru

Razlika između najskupljeg i najjeftinijeg regiona iznosi više od tri puta, što govori koliko je tržište poljoprivrednog zemljišta u Srbiji i dalje fragmentirano i regionalno neujednačeno.

Zašto je Vojvodina toliko stabilna?

Iz Republičkog geodetskog zavoda ističu da se Vojvodina izdvaja kao najkonzistentnije tržište poljoprivrednog zemljišta u celoj Srbiji. Razlozi nisu slučajni – ravničarski teren, plodna černozemska zemlja, razvijena poljoprivredna infrastruktura i visoka produktivnost oranica godinama čine ovaj region atraktivnim za investitore, kako domaće tako i strane. Vojvođanske njive su oduvek bile sinonim za kvalitetnu obradivost, a to se direktno odražava na cenu.

Tržište oranica u celoj Srbiji pokazalo je tokom 2025. izuzetnu stabilnost – promene cena po regionima bile su minimalne i kretale su se od pada od svega 1,3 odsto do rasta od 1,2 odsto. To je značajna karakteristika u trenutku kada su mnogi drugi segmenti tržišta nekretnina pod pritiskom inflacije i nesigurnih kreditnih uslova.

Pašnjaci rastu, oranice ostaju mirne

Interesantan kontrast pruža tržište trajnih pašnjaka, koje je u istom periodu zabeležilo znatno veće oscilacije. Najveći rast cena evidentiran je u južnoj i istočnoj Srbiji, gde su vrednosti skočile za čak 48,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Stručnjaci ovo tumače delimičnim „buđenjem“ tržišta u dosad zapostavljenim regionima, ali i povećanim interesovanjem za ekstenzivnu stočarsku proizvodnju i organske farme.

Oranice, s druge strane, ostaju ono što investitori najčešće traže – predvidiv, likvidan i dugoročno vredan segment. Vojvođansko poljoprivredno zemljište u tom smislu funkcioniše gotovo kao „zelene obveznice“ – ne donosi dramatične skokove, ali ni padove.

Srbija još uvek jeftinija od EU, ali gap se smanjuje

Uprkos solidnim vrednostima, prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u Srbiji i dalje je oko 37 odsto ispod proseka Evropske unije. Za poređenje – u državama centralne i istočne Evrope poput Češke, Slovačke ili Mađarske, cene obradivog zemljišta kreću se između 10.000 i 20.000 evra po hektaru, zavisno od regiona i kvaliteta parcele.

Stručnjaci ocenjuju da domaće tržište postepeno sustiže te zemlje, što otvara prostor za dalji rast vrednosti oranica u narednim godinama. Vojvodina, sa svojom strukturom i reputacijom, logično se nameće kao region koji će taj trend predvoditi. Izveštaj RGZ-a dostupan je na zvaničnom sajtu zavoda.