Partizan i Zvezda postaju vlasnici Evrolige. Istorijski korak iz Barselone!

Dok domaće i regionalno takmičenje traju, čelnici Partizana i Crvene zvezde već gledaju daleko unapred. Rukovodstva dva srpska kluba trenutno se nalaze u Barseloni, na sastanku Evrolige posvećenom jednoj od najvažnijih strukturnih promena u istoriji elitnog evropskog košarkaša – uvođenju stalnih franšiznih licenci. A sve ukazuje na to da će crno-beli i crveno-beli biti deo te priče.

Šta se dogovara u Barseloni?

Na sastanku prisustvuju čelnici velikog broja evropskih klubova, ali prioritet imaju oni koji već drže takozvane „A“ licence – trenutno ih ima tačno 10. Kada pregovori sa tim klubovima budu okončani, na red dolaze Partizan i Crvena zvezda, koji su, prema izveštavanju Mocart sporta, na dobrom putu da postanu punopravni vlasnici takmičenja.

Suština transformacije leži u prelasku na franšizni model, koji je već godinama prisutan u NBA ligi. Klubovi koji kupe franšizu postaju deo vlasničke strukture Evrolige, što im donosi dva ključna benefita: veće prihode i direktnu moć odlučivanja o pravilima i budućnosti takmičenja. Nije to samo liga u kojoj igraš – to je liga kojom suupravljaš.

Koliko košta ulaznica u elitu?

Cena franšize još uvek nije zvanično potvrđena, ali procene španske sportske štampe daju konkretne okvire:

• Prema Marki, cena bi mogla biti između 40 i 75 miliona evra
• Encestando procenjuje nešto viši raspon – od 45 do 80 miliona evra
• Uslovi će biti identični za sve zainteresovane klubove, uključujući oba srpska predstavnika

Za srpske prilike, to su astronomske cifre. Međutim, kontekst je važan – radi se o jednokratnoj investiciji koja dugoročno menja finansijsku logiku poslovanja kluba. Dovoljno je pogledati kako funkcioniše NBA ili čak Evroliga danas, pa shvatiti da licencirani klubovi imaju daleko stabilniju finansijsku osnovu od onih koji svake godine moraju da se bore za plasman.

Kako izgleda nova finansijska struktura?

Evroliga je već napravila prve korake u redizajnu finansijskog modela, a plan za budućnost deluje ambiciozno:

• Klubovi sa licencom dobijali bi 65 posto prihoda od lokalnih TV prava
• Preostalih 35 posto ravnomerno bi se delilo među svim licenciranim klubovima
• Iz komercijalnog fonda, 75 posto bi se raspoređivalo prema rezultatima i angažovanju navijača
• Ostalih 25 posto išlo bi isključivo licenciranim klubovima

Krajnji cilj je proširenje takmičenja na 24 kluba, podeljenih u dve konferencije – što je još jedan jasan signal da se Evroliga sve više ugleda na NBA model. Veće takmičenje znači više utakmica, više sadržaja za televizije i digitalne platforme, a samim tim i veće prihode koji se vraćaju vlasnicima franšiza.

Zašto je ovo važno za srpski košarkaš?

Partizan i Crvena zvezda odavno su među stabilnijim imenima u Evroligi, sa navijačima koji pune dvorane i prate klub širom Evrope. Ulazak u vlasničku strukturu bio bi potvrda tog statusa, ali i zaštita od eventualnih budućih promena formata koje bi mogle ugroziti prisustvo srpskih klubova u eliti.

Sezona još traje, borba na terenu je otvorena – ali u Barseloni se već piše poglavlje koje bi moglo biti mnogo važnije od ijednog trofeja. Ako pregovori krenu u pravom smeru, srpski košarkaš uskoro ne bi samo igrao Evroligu. Suposedovao bi je.