Zvezda je izgubila legendarnog „Đurđevdanskog čoveka“. Vladimir Cvetković preminuo u 85. godini.

Vladimir Cvetković, jedna od najvećih figura u istoriji Sportskog društva Crvena zvezda, preminuo je 6. maja 2026. godine, na sam Đurđevdan, u 85. godini života. Čovek koji je kao košarkaš nosio dres crveno-belih 13 sezona, a potom kao generalni sekretar FK Crvena zvezda pomogao da nastane šampion Evrope i sveta, otišao je baš na praznik koji će zauvek biti vezan za njegov lik i delo.

Ko je bio Vladimir Cvetković?

Malo ko zna da je Cvetković sportsku priču počeo kao fudbalski golman. Prelom ramene kosti i lekarski savet skrenuli su ga prema košarci – i to je bila jedna od najsrećnijih slučajnosti u istoriji jugoslovenskog sporta. Od 1959. do 1972. godine nastupao je isključivo za Crvenu zvezdu, za koju je igrao čitavu karijeru bez ijednog klupskog transfera. Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 149 utakmica i postigao 1.276 poena, što su impresivni brojevi čak i prema savremenim standardima.

Sa nacionalnim timom osvajao je odličja na svim najvećim takmičenjima:

• Srebrna medalja, Svetsko prvenstvo 1963.
• Srebrna medalja, Svetsko prvenstvo 1967.
• Srebrna medalja, Olimpijske igre u Meksiku 1968.
• Srebrna medalja, Evropsko prvenstvo 1969.

Na Olimpijskim igrama u Meksiku ostao je zabeležen kao čovek koji je hladnokrvnim slobodnim bacanjima odveo Jugoslaviju u istorijsko finale. Četiri srebra na četiri velika takmičenja – i pored toga, možda nedovoljno prepoznat van Srbije. Ali u Zvezdi, znali su tačno koliko vredi: već 1965. godine proglašen je prvim zvanično najboljim sportistom u istoriji Sportskog društva Crvena zvezda.

Čovek iza šampiona Evrope i sveta

Igračka karijera bila je samo prva polovina priče. Nakon završetka karijere, Cvetković je diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, vodio SC „Tašmajdan“, a od 1992. do 1998. bio je ministar za sport. Međutim, za generacije crveno-belih navijača, njegovo najvažnije poglavlje bilo je ono napisano u prostorijama FK Crvena zvezda.

Kao generalni sekretar kluba, uz rame uz rame sa Draganom Džajićem, bio je jedan od ključnih arhitekata projekta koji je kulminirao osvajanjem Kupa evropskih šampiona u Bariju 1991. godine i Interkontinentalnog kupa u Tokiju iste godine. Tokom 18 godina u rukovodstvu kluba, crveno-beli su osvojili čak 18 trofeja – broj koji govori sam za sebe.

Đurđevdan, pesma i odlazak koji oduzima dah

Postoje detalji koji se ne mogu izmisliti. Nakon trijumfa u Bariju, kamere su zabeležile Cvetkovića kako slavi uz čuvenu pesmu „Đurđevdan“ – trubači, tompus, podignute ruke, suze sreće. Taj kadar ostao je jedan od najemotivnijih simbola najvećeg uspeha srpskog klupskog fudbala. Sudbina je, sa nekom svojom logikom, odlučila da čovek koji je uz tu pesmu proslavio najsrećniji trenutak klupskog života – ode upravo na Đurđevdan.

Na 70. rođendanu Crvene zvezde, u jednom od svojih poslednjih javnih nastupa, Cvetković je rekao reči koje će ostati zapisane: „Čast mi je što mogu da zahvalim Zvezdi što nam je omogućila da doživimo najviše moguće trenutke života… Šta reći drugo osim ‘Zvezdo, hvala ti što postojiš’.“

Iza sebe ostavio je ćerku Zoranu, doktora kliničke psihologije u SAD, i sina Rastka, koji je i sam nastavio porodičnu tradiciju igrajući košarku za Crvenu zvezdu i više inostranih klubova. Vladimir Cvetković bio je dobitnik Oktobarske nagrade grada Beograda, Majske nagrade Republike Srbije i više državnih odlikovanja. Srpski sport ispratio je jednog od svojih najvažnijih graditelja.