Vojvodina srušila srca navijača. Ocene igrača iz finala Kupa!

Finale Mozzart Bet Kupa Srbije ostalo je u sećanju kao jedna od najdramatičnijih utakmica sezone. Vojvodina je do poslednjeg trenutka čuvala trofej na dohvat ruke, ali Crvena zvezda je na kraju slavila u seriji penala. Novosađani su pružili srčanu partiju, a pojedinci su ostavili sve na terenu – doslovno do poslednjeg metka.

Rosić – čuvar koji je zaslužio medalju drugačije boje

Golman Dragan Rosić bio je bez ikakve sumnje igrač utakmice za Vojvodinu. Tokom čitavih 120 minuta nije opadao u koncentraciji ni u refleksima, skidajući zicere u prvom poluvremenu, čudesne situacije u drugom, a ostao je čvrst i kroz produžetke. Napadači Crvene zvezde hvatali su se za glavu u više navrata zbog njegovih intervencija. Odbranio je čak i jedan jedanaesterac u seriji, ali to na kraju nije bilo dovoljno. Rosić, koji u septembru puni 30 godina, zaokružio je apsolutno najboljу sezonu u karijeri – nažalost, bez nagrade kakvu je zaslužio.

Ocena: 7.5 – daleko najviša u ekipi.

Odbrana držala – sve dok je mogla

Defanzivni blok Vojvodine funkcionisao je kao dobro naštimovana mašina, posebno u prvom poluvremenu. Đorđe Crnomarković odigrao je savršenih 45 minuta, dominirao u duelima sa iskusnim Arnautovićem i davao sigurnost celoj ekipi. Međutim, u drugom delu ostao je bez gasa, što je i bio signal za izmenu – koja, na žalost, nije bila defanzivnog karaktera. Kornel Suč, 24-godišnji štoper mađarskih korena, bio je jedna od svetlijih tačaka: postigao je gol koji je Vojvodini dao krila, rutinski realizovao penal, a do kraja prikazao zrelost kakva se retko viđa za taj uzrast. Lukas Baros po ko zna koji put zakrčio je levi bok Zvezdinom desnom krilu, pokazujući onu tipičnu brazilsku lakoću u kretanju, ali i solidnost u duelu.

• Crnomarković – ocena 6.5, solidan ali potrošen do kraja
• Nikolić – ocena 6, najsmireniji u momentima panike
• Suč – ocena 7, gol i pouzdan penal
• Baros – ocena 6.5, dominantan po boku, slabiji centaršutevi

Vezni red – visoki let i naglo sletanje

Kapiten Njegoš Petrović otvorio je meč kao pokretačka snaga tima, energičan, agresivan, sa jasnom motivacijom da pobedi upravo bivši klub. Nažalost, njegova izgubljena lopta kumovala je golu Marka Arnautovića, što je kao domino efekat srušilo i samopouzdanje i učinak kapitena. Od tog trenutka Petrović je srljao iz greške u grešku i morao je da bude povučen pre produžetaka. Vukan Savićević, koji je samo godinu dana ranije bio na transfer listi i u nemilosti struke, odgovorio je kao pravi profesionalac. Bio je na svakoj lopti u drugom poluvremenu, sa hladnom glavom odoljevao provokacijama i čak zaustavio kolosalnu šansu Kostova blokom koji se u tom trenutku činio odlučujućim. Upravo takav Savićević, 32-godišnji vezista sa crnogorskim reprezentativnim iskustvom, zaslužuje produžetak ugovora u Novom Sadu.

• Petrović – ocena 5.5, dva sveta u jednom meču
• Savićević – ocena 6.5, ponovo rehabilitovan

Ranđelović – najbrži čovek na terenu

Lazar Ranđelović bio je Vojvodinin najveći ofanzivni adut. Brzonogi napadač iz Leskovca terorizovao je Erakovića i ostatak Zvezdine odbrane čitavo veče, trkovima koji su podsetili na njegove najsjajnije partije iz inostranstva. Trk iza Erakovića slobodno se može klasifikovati kao asistencija – onaj tip pokreta koji protivničke odbrane ne mogu da isplaniraju unapred.

Vojvodina je u finalu Mozzart Bet Kupa Srbije pokazala da nije tu slučajno. Ekipa Novosađana odigrala je meč koji zaslužuje poštovanje, a nekoliko individualaca – pre svih Rosić, Suč i Savićević – dokazalo je da može da parira i najelitnijem srpskom klubu. Trofej je otišao u Beograd, ali ponos ostaje na Karađu.