Mažić otkrio sve: Hrvatska mu uzela finale Mundijala!

Milorad Mažić, jedan od najvećih srpskih sportskih izvoznih artikala u 21. veku, progovorio je otvoreno o karijernim uspesima, ali i o gorkim propuštenim prilikama. Čovek koji je sudio neke od najvećih utakmica u istoriji fudbala danas živi i radi u Rusiji kao šef sudijske komisije, dok srpski fudbal nastavlja da se muči sa sistemskim problemima – pa čak i sudijsku komisiju vodi stranac, Italijan Domeniko Mesina.

Hrvatska ga sprečila da sudi finale Mundijala 2018.

U velikom intervjuu za hrvatski Indeks, uoči početka novog Svetskog prvenstva, Mažić je ispričao detalje koji otkrivaju kako funkcioniše FIFA mašinerija iza kulisa. Srpski sudijski tim je odlično odradio četvrtfinalni okršaj Brazil – Belgija i realano se nadao finalnom pozivu. Ali, fudbalska sudbina je imala drugačije planove.

„Polufinale Engleske i Hrvatske gledao sam na stadionu. Pratio sam sudijski tim iz Argentine koji je navijao za Hrvatsku. Da su Englezi prošli u finale, oni ga ne bi sudili zbog istorijskog konteksta između Argentine i Engleske“, objasnio je Mažić, naglašavajući da FIFA vrlo pažljivo bira sudije vodeći računa o istorijskim i regionalnim osetljivostima.

Kada je Mandžukić – i pored povrede, odbijajući da bude zamenjen – postigao gol koji je Hrvatsku odveo u finale, Mažiću i njegovom timu je postalo jasno da je Mundijal za njih završen. Razlog? Niko nikada iz bivše Jugoslavije nije sudio službenu utakmicu drugoj reprezentaciji s tih prostora. „Žal je sigurno postojao, ali to su stvari na koje ne možete da utičete“, rekao je Mažić.

Mala zemlja, duplo teži put

Mažić nije krio gorčinu kada je govorio o neravnopravnom položaju sudija iz manjih fudbalskih zemalja. Dok arbitri iz Engleske, Nemačke ili Italije automatski uživaju kredit brendova svojih liga, sudija iz Srbije mora da dokazuje pravo na svaku veliku utakmicu.

„Kad se pojavite iz Engleske ili Italije, to se podrazumeva. Ali kad na veliku utakmicu delegiraju sudiju iz ‘male’ zemlje, javnost odmah analizira zašto baš on“, istakao je Mažić, podsetivši na reakcije kada je njegova ekipa bila određena za duel Mančester – Liverpul.

Zanimljivo je da Mažić nije poštedeo ni premijerne sudijske destinacije. Po njegovim rečima, suđenje u Premier ligi, Bundesligi i Seriji A danas je u krizi, ali te sudije i dalje „koruse snagu brenda“ – što je oštra, ali argumentovana kritika sistema koji više nagrađuje poreklo nego kvalitet.

Srbija vs. Hrvatska: Razlika koja boli

Neke od najsnažnijih Mažićevih reči tiču se poređenja srpskog i hrvatskog fudbala – i nije mu trebalo puno da napravi jasnu sliku. Hrvatska je sistematski gradila fudbalsku piramidu: liga od deset klubova, puni stadioni, kontinuitet u reprezentaciji bez obzira na to ko sedi u fotelji predsednika saveza. Srbija, s druge strane, decenijama „pati s kompromisima oko broja klubova, zavisno od političkih i lokalnih interesa“.

• Hrvatska je 2018. bila druga na svetu, a 2022. treća – to nije slučajnost, to je sistem
• Srbija se lako odrekla Dušana Tadića, igrača kakav se ne rađa često
• Miloš Kerkez, jedan od tri najbolja leva beka u Evropi, igra za Mađarsku – a mogao je za Srbiju
• Mateo Pavlović isto nije zaigrao za srpsku reprezentaciju

„Vi ubeđujete igrače iz dijaspore, pokazujete im plan. Mi kao pitamo, ali reda radi“, rekao je Mažić, a ta rečenica možda best sumira razliku između dva pristupa fudbalu.

Prorok u svom selu – i čovek koji je otišao

Paradoks Milorada Mažića je gotovo savršen simbol srpskog sporta: čovek koji je sudio Ligu šampiona pred 96.000 gledalaca, a tri dana kasnije vodio meč u Subotici pred 500 navijača. Čovek koji je bio među najboljim sudijama na planeti, a danas rukovodi sudijskom komisijom – u Rusiji, ne u Srbiji.

Mažić je jasan i kada govori o praksi dovođenja stranih sudija u domaće takmičenje: „Stranac će doći, odraditi posao, spakovati se i otići kući. To je kao da na prelom ruke stavite flaster.“ Budućnost vidi u razmeni mladih sudija između saveza na bazi reciprociteta – dugoročnom rešenju, a ne kozmetičkim zakrpama.

Na kraju, Mažić ostaje ono što je uvek bio – direktan, analitičan i iskren. Srpski fudbal ga je iznedrio, a zatim ga – kao i mnoge druge – jednostavno pustio da ode.