Arsenal platio cenu na Puškaš areni. Fudbalska pravda nemilosrdna!

Tobdžije su ispale iz Lige šampiona posle penala od PSŽ-a u finalu odigranom na Puškaš areni u Budimpešti, i to svega desetak dana nakon što su proslavili titulu Premijer lige. Ko nije platio na mostu, platio je na Ćupriji – izreka koja savršeno opisuje sudbinu Arsenala ove sezone na evropskoj sceni.

Arteta i strategija koja nije za finale

Cela priča o Arsenalu u ovogodišnjoj Ligi šampiona može se opisati jednom rečju – preživljavanje. Izabranici Mikela Artete ušli su u finale sa istim receptom koji su primenjivali u svakoj prethodnoj teškoj utakmici: blokiraj, čekaj, osloni se na kiks rivala ili pojedinačni blic genija. U finalu sa PSŽ-om taj recept nije prošao.

Statistika iz finala govori sve:

• Arsenal je imao svega 28 odsto poseda lopte
• Uputili su samo jedan šut u okvir gola – onaj Kai Havercov koji je završio u mreži
• Meč su odveli do penala, ali bez prave namere da dominiraju ili osvoje trofej kroz igru

Ovako se ne postaje prvak Evrope. To nije filozofija, već prosta fudbalska matematika.

Cela sezona – hod po ivici

Arsenal se provlačio kroz takmičenje od samog početka nokaut faze. Protiv Leverkuzena sviran im je diskutabilan penal, Sporting su jedva eliminisali, a Atletiko Madrid izbacili bez previše uverljivosti. Protiv Svetih (Aston Vila) bili su 45 minuta od ispadanja. Svaki put su nekako prošli, ali Europa ima pamćenje – i strpljenje.

Parižani nisu ostavili ništa slučaju. PSŽ je u međuvremenu prošao kroz kompletnu transformaciju – zaboravili su na Kilijana Mbapea, restrukturirali tim oko kolektiva, a ne zvezde, i izrasli u mašineriju koja igra fudbal na gol više. Rezultat? Odbranili su trofej Lige šampiona i postali tek drugi klub koji je to uspeo posle Real Madrida. To je dinastija, ne slučajnost.

Šta sada za Arsenal?

Arteta je doneo titulu Premijer lige posle 22 godine čekanja i zaslužuje poštovanje za to. Ali Liga šampiona je drugačija priča, drugačije takmičenje i drugačiji zahtevi. Dok god Arsenal igra bez ambicija u posesiji, bez kreativne ofanzivne igre i bez volje da nametne tempo protivniku, trofej sa velikim ušima ostaće nedostižan.

Možda je vreme da i sami pogledaju u dvorište odakle im je stigao najveći bol – i izvuku prave zaključke. PSŽ je to uspeo bez svog najvećeg igrača. Arsenal ima resurse, ima kvalitet, ali pitanje je sistema i hrabrosti da se igra fudbal, a ne da se čeka tuđa greška.

Ova Ćuprija bila je skupa. Sledeći most treba da se pređe drugačije.