Ivić osvojio duplu krunu u Al Ainu. A Partizan? „Dok su ovakvi uslovi – sigurno ne.“

Srbin Miroslav Ivić okrunio je sjajnu sezonu u UAE osvajanjem duple krune sa Al Ainom, ali je pažnju javnosti podjednako privuklo ono što je rekao o Partizanu – klubu u čijem dresu je proveo šest godina karijere. U razgovoru za Meridian sport, Ivić je bio direktan, emotivan i bez dlake na jeziku.

Dupla kruna kao potvrda trenerskog kvaliteta

Al Ain, jedan od najuspešnijih klubova u Ujedinjenim Arapskim Emiratima sa dugom tradicijom i titulama u Pro Ligi, ove sezone je pod Ivićevim vođstvom uspeo da osvoji i ligu i kup – duplu krunu koja je retka i u zrelim fudbalskim ligama, a kamoli u emiratskom fudbalu koji tek u poslednjih nekoliko godina počinje ozbiljno da privlači trenere evropskog kalibra. Ivić, koji je karijeru gradio postepeno kroz različite sredine, pokazao je da ume da vodi ambiciozne projekte do konkretnih trofeja.

Al Ain je klub koji u UAE ima status sličan onome koji Real Madrid ili Barselona imaju u Španiji – bogata istorija, strastveni navijači i visoka očekivanja. Osvajanje duple krune u takvom okruženju nije mala stvar, i Ivićevo ime sada se s pravom pominje u krugovima ozbiljnih trenerskih kadrova.

Partizan mu je u srcu – ali bez iluzija

Ono što je razgovor za Meridian sport učinilo posebnim jeste Ivićeva otvorena ispovest o ljubavi prema Partizanu. Rekao je da u kolima sluša Partizanovu himnu, da prati košarkaške utakmice i da se naježi kad je čuje. Nije to bila protokolarna pohvala bivšeg igrača – bilo je u tome nešto mnogo autentičnije.

„Spadam u grupu ljudi koja će uvek doći da gleda Partizan kada god mi obaveze to dozvole. Ne dolazim na stadion da bi mi neko skandirao ime. Ako dolazim, to je inkognito“, rekao je Ivić, naglasivši da pokušava da prenese ljubav prema klubu i na svoje ćerke.

Ivić je u Partizanu proveo šest godina igračke karijere, a od odlaska iz Humske prošlo je više od dve decenije. Ipak, veza nije prekinuta – emotivno, nikako.

Jasan stav o povratku: sistem je problem

Na direktno pitanje o povratku u Partizan, odgovor je bio kratak i nedvosmislen. „Dok su ovakvi uslovi i situacija u našoj državi – sigurno ne.“ Ivić nije ulazio dublje u detalje, ali je kontekst dovoljno jasan svima koji prate stanje srpskog fudbala.

Partizan godinama unazad nije osvojio titulu u Superligi Srbije, dok Crvena zvezda dominira domaćom scenom. Problem, prema Iviću, ne leži u fudbalu samom po sebi – „Krivi su neki ljudi koji su van fudbala“ – što je formulacija koja u srpskom sportskom kontekstu ne zahteva previše tumačenja. Navijači crno-belih dobro znaju na šta se misli.

• Ivić je osvajao trofeje u nekoliko različitih zemalja tokom trenerske karijere
• Al Ain je jedan od najdekorisanijih klubova UAE Pro Lige
• Dupla kruna u sezoni 2024/25 potvrđuje uzlaznu putanju srpskog trenera na Bliskom istoku
• Iz Partizana je otišao pre 22 godine – emotivna veza ostala netaknuta
• Povratak u Humsku, bar za sada, isključuje se zbog sistemskih problema u srpskom fudbalu

Zašto je ovo važno

Ivićev slučaj simptomatičan je za širi trend – sve više srpskih trenera gradi ozbiljne karijere van Srbije, jer uslovi kod kuće jednostavno ne stimulišu povratak. Dok srpski fudbal ostaje zarobljen u mrežama vanuticaja i netransparentnog upravljanja, stručnjaci poput Ivića ostaju tamo gde ih poštuju i gde se rade ozbiljne stvari. Trofej u Emiratima to samo potvrđuje. A Partizan čeka, i dalje bez titule.